Knjige, mačke, legat „papa” Hemingveja

U kući slavnog književnika, novinara i avanturiste na samom jugu Floride danas se baškari oko 60 mačaka sa retkim „šestim” prstom na prednjim šapama koje se odazivaju na imena pisaca ili holivudskih zvezda

Hemingvejeva kuća na Floridi Foto M. Radošević

Ki Vest, Florida – Prošlo je pola veka otkako je slavni pisac Ernest Hemingvej sebi oduzeo život. Razloge samoubistva odneo je sa sobom ostavljajući samo nagađanja.

Da li je proradio genetski kod nasledne suicidalnosti budući da mu se i otac ubio iz pištolja? Zbog depresije? Mučnih elektrošokova kojima je lečen? Da li je podlegao paranoji da ga prate agenti FBI? Da li mu je četvrta žena Meri pomogla tako što mu je pridržala pušku dok je pucao sebi u usta?

Iza „papa” Hemingveja ostale su misterije – i knjige. „Starac i more”,  hiperbola o životu i smrti, o starcu Santjagu i njegovoj borbi sa ribom, čiji je kostur ipak izvukao na obalu. Ostale su i nagrade: Pulicer i Nobel autoru koji je, uz Foknera, bio najznačajniji pripadnik „izgubljene generacije američkih pisaca” kako ih je zvala Gertruda Stajn.

Nije propuštao nijedan dan života. Lov, ratovi, koride, putovanja, viski i „mohito” koktel, tuče i pijanke po barovima, žene. Uvek sa lovačkom puškom, štapom za pecanje i „Rojal” pisaćom mašinom.

Njegov život, bio je veći od života. Eros i tanatos su mu bili imenitelji. Tog 2. jula 1961. imao je 61 godinu. Napisao je sedam romana, šest zbirki priča i dve knjige memoara ovekovečenih u kultnim filmovima.

Najslavnija dela napisao je upravo ovde u Ki Vestu: „Zbogom oružje”, „Snegove Kilimandžara”, „Kratak, srećni život Fransisa Makombera”, „Smrt popodne”, „Imati i nemati”, „Za kim zvona zvone”, „Zeleni visovi Afrike”.

Ni slutila nisam da ću ući u jednu od njegovih kuća. Ovu u Ki Vestu, na jugu Floride. Brižit Bardo je od sela Sen Tropea napravila turističku meku, Hemingvej je to isto napravio od Ki Vesta. Kad je 1931. za 800 dolara kupio kuću u ulici Vajthed broj 907. Bila je to jedina kuća u Ki Vestu sa tekućom vodom!

Kuća je utonula u palme i rascvetale krošnje „benjian” drveća, preko puta visokog belog svetionika, uz neverovatnu dodekafoniju kukurikanja petlova koji su, ko zna zašto, ovde zakonom zaštićeni i slobodno šetkaju ulicama.

Okolo su drvene kuće veselih boja, sa tremovima i pletenim garniturama za sedenje i obaveznom stolicom za ljuljanje.

U Ulici Duval su skupi butici. Tu je „Slopi Džoes bar” u koji je „papa” dolazio svakodnevno, tačno u podne. Iz tog bara je pisoar koji je Hemingvej odneo u svoj vrt i pretvorio u pojilo za – mačke.

Jedan prijatelj poklonio mu je mačka sa šest prstiju. Ova retka vrsta sa viškom prsta na prednjim šapama, toliko se odomaćila da su mačoru sve lokalne mačke dolazile na noge. Danas ih u kući ima oko 60. Odazivaju se na imena Gertruda Stajn, Simon de Bovoar, Čaplin, Pikaso, Sofija Loren, Spenser Trejsi, Odri Hepbern, Sofija Loren…

U Ki Vestu je držao mačke, u kući u Havani pse. Sabljarke je lovio u moru.

Lavove, muflone, bivole i impale ubijao je po Africi. Preparirani odstreli okačeni su po zidovima soba, pored slika, iznad biblioteka krcatih knjigama. Police nisu do plafona, već do visine očiju, nadohvat ruke.

Trpezarija sa teškim stolom od hrastovine iz 18. veka iznad koga je raskošan luster od murano stakla. U uglu replika Pikasove keramičke „Mačke”. Lopov je original bežeći razbio. Hodnici puni unikatnih komada nameštaja, slika, knjiga, ukrasa.

Na spratu je spavaća soba. Iznad ogromnog kreveta sada visi nekakav kič-pejzaž. Original Miroovog ulja „Farma”, koje je Hemingvej u Parizu kupio od slikara, sada je u Nacionalom muzeju u Vašingtonu. Iz spavaće sobe vodio je preko trema uzan mostić pravo u susednu kućicu, gde je radna soba. Mostić je u nevremenu srušen 1948.

U radnu sobu ulazi se iz bašte, stepenicama. Hemingvej je ustajao u šest ujutru i pravo iz kreveta sedao za pisaću mašinu. Stolicu za radnim stolom doneo je iz Havane. Pripadala je Kubancu koji mu je zavijao cigare. U ovoj kući, gde su mu rođeni sinovi Patrik i Gregori, zapisao je:

„Ponekad poželim da sam kroz ta vremena prošao trezan. I da ih se mogu sećati, ali, opet, da sam bio trezan, ona ne bi bila vredna sećanja”.

Moji vodiči, a ima ih trojica, liče na Hemingveja – svake godine je ovde takmičenje za „naj” dvojnika slavnog pisca.

Dok je boravio na ratištu u Španiji, Polina Fajfer htela je da ga iznenadi poklonom – koji je platio: bio je to prvi ali i danas najveći bazen na jugu Floride.

Kada je napustio Ki Vest 1940, kuću je kupila gospođa Dikinson, biznismenka. Danas je kuća muzej i dalje u privatnom vlasništvu Dikinsonovih. Procenjena je na 45 miliona dolara!

Mirjana Radošević

objavljeno: 17.07.2011, Politika